Odbrana maloletnika

Odbrana maloletnika u krivičnom postupku razlikuje se od odbrane punoletnih izvršilaca krivičnih dela. Osnovna razlika jeste, najpre u uzrastu učinilaca krivičnih dela. Pored toga, advokat za maloletnike mora imati sertifikat za odbranu maloletnika. To podrazumeva da je advokat stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Ko su maloletni učinioci krivičnih dela?

Maloletni učinioci krivičnih dela su lica koja su napunila 14 godina ali nisu napunila 18 godina. Razlikujemo tri kategorije maloletnika u krivičnpravnom smislu:

Izvršilac krivičnog dela do 14 godina života koje se smatra detetom i nije krivično odgovorno
Izvršilac krivičnog dela od 14. do 16. godine života koje se smatra mlađim maloletnikom.
Izvršilac krivičnog dela od 16. do 18. godine života koje se smatra starijim maloletnikom.

Ukoliko je izvršeno krivično delo propisano Krivičnim zakonikom maloletnik će se pozvati na odgovornost. Tokom celog postupka, maloletnik mora imati branioca, advokata za maloletnike.

Sankcije prema maloletnicima

Krivične sankcije prema maloletnicima su posebne i razlikuju se od sankcija za punoletna lica. Njihova svrha nije kažnjavanje, već vaspitanje i razvoj ličnosti maloletnika. Maloleticima se mogu izreći vaspitne mere, mere bezbednosti i kazna maloletničkog zatvora.

Vaspitne mere

Vaspitne mere su osnovne krivične sankcije koje se izriču maloletnicima, sa ciljem da se utiče na njihov razvoj i ponašanje, a ne da se u krivičnopravnom smislu ne kazne. Ovim merama maloletnik vaspitava tako što se utiče na njegovo ponašanje, razvija osećaj odgovornosti a krajnji cilj jeste sprečavanje izvršenja novih krivičnih dela. Vaspitne mere podeljene su na mere upozorenja i usmeravanja, mere pojačanog nadzora i zavodske mere.

Mere upozorenja i usmeravanja

Mere upozorenja i usmeravanja su najblaže mere koje se izriču maloletnicima. One se mogu izreći i mlađim i starijim maloleticima, s tom što se starijim maloleticima mogu izreći i druge vaspite mere kao i kazna maloletničkog zatvora. Mere upozorenja i usmeravanja su sudski ukor koji pred stavlja najblažu meru – opomenu od suda. Druga mera jesu posebne obaveze, a za koje sud proceni da će uticati na ponašanje maloletnika. Posebne mere koje sud može izreći maloletniku su:

da se izvini oštećenom;
da u okviru sopstvenih mogućnosti naknadi štetu koju je prouzrokovao;
da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla;
da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima;
da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
da se uključi u određene sportske aktivnosti;
da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama;
da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje;
da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva

Prilikom izbora pojedinih obaveza sud će posebno voditi računa da one budu prilagođene ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, odnosno ceniti njegovu spremnost da sarađuje u njihovom ostvarivanju.

Mere pojačanog nadzora

Mere pojačanog nadzora predstavljaju jednu od najvažnijih vaspitnih mera u krivičnim postupcima koji se vode prema maloletnicima. Njihova svrha je da se maloletniku obezbedi kontinuirana kontrola i stručna pomoć, ali bez potpunog izdvajanja iz društvene sredine. One su „teže“ mere u odnosu na mere upozorenja i usmeravanja, ali i dalje ne toliko stroge kao maloletnički zatvor. Mere pojačanog nadzora su:

Pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca
Pojačan nadzor od strane organa starateljstva
Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika
Upućivanje u vaspitnu ustanovu
Upućivanje u vaspitno- popravni dom je najteža mera pojačanog nadzora prema maloletnicima. Ova mera će se izreći maloletniku prema kome, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja. Pri odlučivanju da li će izreći ovu meru sud će posebno uzeti u obzir raniji život maloletnika, stepen poremećaja ponašanja, težinu i prirodu učinjenog krivičnog dela i okolnost da li je prema maloletniku ranije bila izrečena neka krivična ili prekršajna sankcija. U vaspitno-popravnom domu maloletnik ostaje najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

Maloletnički zatvor

Maloletnički zatvor predstavlja najstrožu krivičnu sankciju koja se može izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela u Republici Srbiji. Za razliku od vaspitnih naloga i vaspitnih mera, koje imaju prvenstveno preventivnu i edukativnu funkciju, maloletnički zatvor se primenjuje u najtežim slučajevima kada druge mere nisu dovoljne. Maloletnički zatvor je kazna lišenja slobode koja se izriče starijim maloletnicima za teška krivična dela. Njegova osnovna svrha nije samo kažnjavanje, već i vaspitanje, prevaspitanje i reintegracija maloletnika u društvo. Maloletnički zatvor se izriče samo izuzetno, ukoliko je zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje 5 godina.

Vaspitni nalozi

Vaspitni nalozi su posebne mere koje se mogu primeniti prema maloletniku umesto pokretanja krivičnog postupka ili radi obustave postupka, za lakša krivična dela. Njihova svrha je da utiču na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti, kako ubuduće ne bi činio krivična dela. U odnosu na vaspitne mere one predstvljaju blaže sredstvo uticaja na ponašanje maloletnika. Vaspitni nalozi su:

poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela;
redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.

Odbrana maloletnika – advokat za maloletnike

Odbrana maloletnika predstavlja jedan od najvažnijih instituta u krivičnom pravu, jer obezbeđuje dodatnu zaštitu lica koja zbog svog uzrasta nisu u potpunosti sposobna da razumeju značaj i posledice krivičnog postupka. U pravnom sistemu Republike Srbije, odbrana maloletnika uređena je posebnim pravilima koja imaju za cilj zaštitu najboljeg interesa deteta i njegovo pravilno usmeravanje. Jedno od najvažnijih pravila jeste da je odbrana maloletnika uvek obavezna. To znači da:

maloletnik mora imati branioca – advokata za maloletnike već od prvog saslušanja,
ako advokat za maloletnike nije angažovan, postavlja se po službenoj dužnosti,
ukoliko nije prisutan advokat za maloletnike ne mogu se preduzimati važne procesne radnje

Pored advokata za maloletnike (branioca) u postupku obavezno učestvuju i roditelji kao zakonski zastupnici i maloletnika kao i predstavnici organa starateljstva. Ukratko: postupak maloletnicima je složen postupak u kome advokat za maloletnike može odigrati veliku ulogu u cilju zaštite prava maloletnika.