Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode predstavlja novčanu satisfakciju za lice lišeno slobode bez pravnog osnova. Sloboda čoveka je neprikosnovena i kao takva uzdignuta do nivoa ljudskog prava. Ustav Republike Srbije kao osnovna ljudska prava i slobode garantuje pravo na slobodu i bezbednost. Ustav propisuje da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. Lice koje je lišeno slobode obaveštava se o razlozima lišenja slobode, o optužbi i o svojim pravima. Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode. Sud će narediti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. Kazna koja se sastoji u lišenju slobode može izreći samo sud.

Ko je lice neosnovano lišeno slobode?

Neosnovano lišenim slobode smatra se lice:

koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Čime je regulisana naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode?

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode garantovana je Ustavom Republike Srbije. Ustav propisuje da ko je bez osnova lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. Garantuju se naknada štete i druga prava.

Ustavom je predviđeno i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete. Dva osnovna zakona koji regulišu naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode su Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o obligacionim odnosima.

Postupak za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode?

Postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode sastoji se od dve faze: vansudskog postupka i sudskog postupka. Pre podnošenja sudu tužbe za naknadu štete, oštećeni je dužan da podnese zahtev ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade. O zahtevu odlučuje komisija, koja ima rok od tri meseca da odluči o zahtevu. Po isteku roka od tri meseca, lice koje je bilo neosnovano lišeno slobode ima pravo na podnošenje tužbe. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba za naknadu štete se može podneti u odnosu na preostali deo zahteva.

Ko podnosi zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode?

Zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode podnosi oštećeni ili njegov punomoćnik – advokat. S obzirom na to da se postupak prvo vodi pred ministarstvom a zatim i pred sudom, angažovanjem advokata oštećeni će sa sigurnošću na najbolji način zaštititi svoja prava i ostvariti svoje interese.

Tužba za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Lice neosnovano lišeno slobode tužbom može da potražuje materijalnu i nematerijalnu štetu. Pod materijalnom štetom smatra se umanjenje nečije imovine, najčešće je to izgubljena zarada ili kakva druga izmakla korist. Obeštećenje za nematerijalnu štetu podrazumeva određenu novčanu satisfakciju – u konkretnom slučaju za neosnovano lišenje slobode.

Koliko iznosi naknada štete zbog neosnovanog pritvora?

Kolika će biti naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode tj. neosnovanog zatvora ili pritvora zavisi od više faktora. Ti faktori su trajanje i uslovi neosnovanog lišenja slobode, težine krivičnog dela, kao i lične prilike oštećenog. Sudska praksa kod neosnovanog lišenja slobode je različita. Naknade se kreću od 2.000 dinara pa do 20.000 dinara, a najčešće je to oko 5.000 dinara. Ukoliko je lice neosnovano bilo u kućnom zatvoru, tj. sa „nanogicom“, prosek naknade štete je oko 3.000 dinara.

Zastarelost prava na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Zastarelost prava na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode nastupa nakon tri godine počev od:

dana pravnosnažnosti odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena.
dana prijema odluke apelacionog suda, ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud.