Krivični zakonik — objašnjeno: kazne, najčešća krivična dela, zastarelost

Krivični zakonik je zakon koji određuje šta je krivično delo, ko za njega odgovara i koje kazne sud može izreći. Ovo nije prepis zakona — to već postoji na drugim sajtovima. Ovde objašnjavamo kako je zakonik sastavljen, kako se čita raspon kazne, kada se delo kažnjava „u pokušaju“, kako funkcioniše zastarelost, i dajemo pregled krivičnih dela sa kojima se ljudi u praksi najčešće sreću.

Kako je Krivični zakonik sastavljen

Zakonik ima dva dela. Opšti deo važi za sva krivična dela: uređuje krivicu (umišljaj i nehat), uračunljivost, nužnu odbranu i krajnju nuždu, pokušaj, saučesništvo, sistem kazni, uslovnu osudu, mere bezbednosti i zastarelost. Posebni deo opisuje pojedina krivična dela, grupisana po dobru koje štite: život i telo, sloboda i prava, polna sloboda, brak i porodica, imovina, privreda, zdravlje, javni saobraćaj, javni red, službena dužnost.

Svako krivično delo u posebnom delu ima osnovni oblik i, po pravilu, teže (kvalifikovane) i ponekad lakše (privilegovane) oblike. Zato „koja je kazna za krađu“ nema jedan odgovor — zavisi od vrednosti, načina izvršenja i okolnosti.

Vrste kazni i kako se čita raspon

• Kazna zatvora — određena u rasponu „od – do“ (na primer od jedne do osam godina). Sud unutar raspona odmerava kaznu prema olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, a pod zakonskim uslovima može ići i ispod minimuma (ublažavanje).
• Doživotni zatvor — za najteža dela, uveden izmenama iz 2019. godine, umesto ranije kazne od 30 do 40 godina.
• Novčana kazna — u dnevnim iznosima ili u određenom iznosu; može biti glavna ili sporedna.
• Rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole — za lakša dela, uz pristanak učinioca odnosno kod dela u saobraćaju.
• Uslovna osuda — sud utvrđuje kaznu zatvora do dve godine, ali odlaže njeno izvršenje uz vreme proveravanja; ako se u tom roku ne učini novo delo, kazna se ne izvršava.

Pokušaj, saučesništvo, sticaj

Delo je u pokušaju kada je izvršenje započeto ali nije dovršeno. Pokušaj se kažnjava kod dela za koja je propisana kazna zatvora od pet godina ili teža, a kod ostalih samo kad zakon to izričito propiše; kazna se može ublažiti. Saizvršilac, podstrekač i pomagač odgovaraju svaki za svoj doprinos — pomagač po pravilu blaže. Kod sticaja (više dela u jednom postupku) sud najpre utvrdi kaznu za svako delo, pa izriče jedinstvenu kaznu koja je veća od najveće pojedinačne, ali manja od njihovog zbira.

Zastarelost krivičnog gonjenja

Posle isteka zakonskog roka od izvršenja dela gonjenje više nije moguće. Rok zavisi od zaprećene kazne: što je delo teže, rok je duži — od nekoliko godina za lakša dela do dvadeset i pet godina za dela zaprećena najtežim kaznama, dok za pojedina najteža dela (ratni zločini, genocid) zastarelosti nema. Rok se prekida svakom procesnom radnjom, ali postoji i apsolutna zastarelost — kad protekne dvostruko vreme od zakonskog roka.

Najčešća krivična dela — pregled

Šta određuje visinu kazne u konkretnom slučaju

Sud odmerava kaznu prema stepenu krivice, pobudama, jačini ugrožavanja dobra, okolnostima dela, ranijem životu učinioca, ponašanju posle dela (naknada štete, priznanje, kajanje) i ličnim prilikama. Upravo tu odbrana ima najviše prostora: ista činjenična situacija može se završiti uslovnom osudom ili višegodišnjim zatvorom, u zavisnosti od toga kako je pripremljena odbrana i šta je sudu predočeno. O tome kako teče postupak i gde branilac menja ishod pišemo na stranici advokat za krivično pravo, a o pravima osumnjičenog na stranici o Zakoniku o krivičnom postupku.

Česta pitanja

Povezano

• Advokat za krivično pravo — odbrana od saslušanja do presude
• Zakonik o krivičnom postupku — prava osumnjičenog
• Krivična prijava — podnošenje i odbrana
• Nasilje u porodici — hitne mere i odbrana

Proverio: advokat Luka Labus

Osnivač kancelarije Labus Law. Upisan u imenik Advokatske komore Vojvodine i na listu branilaca po službenoj dužnosti. Tekst je informativan i ne zamenjuje savet o konkretnom slučaju.