Krivična prijava — podnošenje, odbrana od neosnovane prijave, privatna tužba

Krivična prijava je obaveštenje javnom tužiocu da je učinjeno krivično delo. Može je podneti svako — oštećeni, svedok, policija, državni organ i bilo koje drugo lice koje ima saznanje o izvršenom krivičnom delu. Na ovoj stranici objašnjavamo kako se prijava sastavlja da bi imala efekta, šta tužilac sa njom radi, kako se braniti kada ste neosnovano prijavljeni i kada se, umesto prijave, podnosi privatna tužba.

Kako se podnosi krivična prijava

Prijava se podnosi nadležnom osnovnom ili višem javnom tužilaštvu, pisano ili usmeno na zapisnik, a može i policiji koja je prosleđuje tužiocu. Ne postoji propisan obrazac, ali prijava koja ima efekta sadrži: ko prijavljuje, ko je prijavljeni (ako je poznat), opis događaja sa vremenom i mestom, koje je krivično delo u pitanju, dokaze koji su na raspolaganju (dokumenta, fotografije, medicinski nalazi) i svedoke sa kontaktima. Prijava bez dokaza i konkretnih navoda najčešće završi odbačajem.

Šta se dešava posle podnošenja

1. Tužilac proverava navode — može tražiti od policije prikupljanje obaveštenja, saslušati prijavljenog i svedoke.
2. Ako nema osnova sumnje, prijava se odbacuje. Oštećeni o tome dobija obaveštenje i može u roku od osam dana podneti prigovor neposredno višem tužiocu.
3. Ako osnov postoji, tužilac pokreće istragu ili, kod lakših dela, neposredno podiže optužni predlog.
4. Za lakša dela tužilac može primeniti odlaganje krivičnog gonjenja — prijavljeni ispunjava obavezu (uplata, rad u javnom interesu) i prijava se odbacuje bez osude.

Odbrana od neosnovane krivične prijave

Biti prijavljen nije isto što i biti optužen — ali ono što uradite odmah po saznanju određuje tok. Ne dajite izjave policiji ili tužiocu bez branioca: prvo saslušanje je trenutak kada se odbrana postavlja. Branilac traži uvid u prijavu, prikuplja dokaze koji je opovrgavaju, predlaže svedoke i, kada je prijava očigledno neosnovana, ukazuje tužiocu na razloge za odbačaj. Lažno prijavljivanje je predviđeno kao krivično delo, tako da lažno prijavljeni ima pravo na podnošenje krivične prijave protiv lica koje ga je neosnovano prijavilo.

Privatna tužba umesto prijave

Za pojedina lakša dela — uvreda, kleveta u nekim oblicima, laka telesna povreda u osnovnom obliku, neka dela protiv imovine među bliskim licima — tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti. Oštećeni sam podnosi privatnu tužbu sudu u roku od tri meseca od dana saznanja za delo i učinioca. Propuštanje roka znači gubitak prava na gonjenje.

Prijava i naknada štete

Oštećeni u krivičnom postupku može postaviti imovinskopravni zahtev — sud može u presudi dosuditi naknadu štete, bez posebne parnice. Kada je šteta složenija, vodi se poseban parnični postupak; o tome na stranici naknada štete.

Česta pitanja

Povezano

• Advokat za krivično pravo Novi Sad
• Zakonik o krivičnom postupku — prava osumnjičenog
• Krivični zakonik — najčešća dela i kazne

Proverio: advokat Luka Labus

Osnivač kancelarije Labus Law. Upisan u imenik Advokatske komore Vojvodine i na listu branilaca po službenoj dužnosti. Tekst je informativan i ne zamenjuje savet o konkretnom slučaju.