Naknada štete za povredu na radu — odgovornost poslodavca, veštačenje, naplata

Povreda na radu daje pravo na naknadu štete od poslodavca ili od njegovog dodatnog osiguranja — nezavisno od naknade koju isplaćuje zdravstveno ili penzijsko osiguranje. Poslodavac odgovara kada nije obezbedio bezbedne uslove rada, a kod opasnih delatnosti i mašina odgovara i bez krivice. Pregledamo dokumentaciju besplatno i kažemo realan iznos pre nego što bilo šta potpišete; honorar se obračunava i naplaćuje iz naplaćenog iznosa.

Šta se smatra povredom na radu

Povreda koja se dogodila u uzročnoj vezi sa obavljanjem posla: na radnom mestu, na službenom putu, na redovnom putu od kuće do posla i nazad, kao i profesionalno oboljenje. Poslodavac je dužan da povredu prijavi i sačini izveštaj o povredi na radu — taj dokument je osnov za sva dalja prava, i ako ga poslodavac izbegava, to je prvi znak da će sporiti odgovornost. Naknada štete se može naplatiti i bez ovog dokumenta, uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju.

Kada poslodavac odgovara

• Po osnovu krivice — nije sproveo mere bezbednosti i zdravlja na radu, nije obučio zaposlenog, nije obezbedio zaštitnu opremu, nije održavao mašine.
• Objektivna odgovornost — kod opasne stvari ili opasne delatnosti (mašine, visina, građevina, hemikalije, vozila) poslodavac odgovara i bez krivice; oslobađa se samo ako dokaže da je šteta nastala isključivo krivicom zaposlenog ili višom silom.
• Doprinos zaposlenog — ako je i zaposleni delimično kriv (nije koristio opremu), naknada se srazmerno umanjuje, ali ne gubi.

Šta konkretno možete da naplatite

Rokovi zastarelosti

Potraživanje naknade štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i lice koje za nju odgovara (subjektivni rok), a najkasnije za 5 godina od nastanka štete (objektivni rok). Ako je povreda nastala krivičnim delom (npr. teško ugrožavanje bezbednosti na radu), rok je duži i vezuje se za zastarelost krivičnog gonjenja. Kod trajnih posledica rok teče od završetka lečenja — ali ne treba čekati.

Kako teče postupak naplate

1. Dokumentacija — izveštaj o povredi na radu, medicinski nalazi, rešenja o bolovanju, ugovor o radu, polisa osiguranja poslodavca ako postoji.
2. Zahtev poslodavcu i njegovom osiguravaču — pisani zahtev sa obračunom po svakom vidu štete. Mnogi poslodavci imaju polisu osiguranja zaposlenih od nezgode; ona se naplaćuje nezavisno od odgovornosti.
3. Pregovori o poravnanju — prva ponuda je po pravilu ispod sudske prakse.
4. Tužba i veštačenje — sud angažuje veštake koji utvrđuju procenat umanjenja životne aktivnosti, stepen bola i straha.
5. Presuda i naplata — sa zateznom kamatom od dana podnošenja zahteva. U radnim sporovima zaposleni ne plaća sudsku taksu.

Strah od poslodavca

Najčešći razlog zašto zaposleni ne traže naknadu je strah od otkaza. Zakon o radu zabranjuje otkaz zbog ostvarivanja prava — takav otkaz je nezakonit i vodi vraćanju na rad i naknadi izgubljenih zarada. O tome na stranici otkaz ugovora o radu.

Česta pitanja

Povezano

• Naknada štete — sve oblasti
• Naknada štete u saobraćaju
• Radno pravo
• Sudske takse — zaposleni ih ne plaća u radnom sporu

Proverio: advokat Luka Labus

Osnivač kancelarije Labus Law. Upisan u imenik Advokatske komore Vojvodine i na listu branilaca po službenoj dužnosti. Tekst je informativan i ne zamenjuje savet o konkretnom slučaju.