Ostavinska rasprava — tok postupka, nasledni redovi, nužni deo, rokovi

Ostavinska rasprava je postupak u kome se utvrđuje ko su naslednici i šta nasleđuju. Vodi je javni beležnik po poveravanju suda, po pravilu u mestu poslednjeg prebivališta ostavioca. Većina postupaka je jednostavna — ali kada ima testamenta, poklona za života, dugova ili nesloge među naslednicima, ishod zavisi od toga šta se na ročištu izjavi. Nasledna izjava se ne može opozvati.

Kako se postupak pokreće

Matičar dostavlja smrtovnicu sudu, sud predmet poverava javnom beležniku, a beležnik zakazuje ročište i poziva sva lica koja bi mogla biti naslednici. Postupak može pokrenuti i naslednik sam, predlogom sudu, uz izvod iz matične knjige umrlih i podatke o imovini.

Ko nasleđuje — nasledni redovi

1. Prvi nasledni red: deca i supružnik, na jednake delove. Ako je dete umrlo, njegov deo nasleđuju njegovi potomci.
2. Drugi nasledni red: supružnik (polovina) i roditelji ostavioca (polovina); umesto roditelja njihovi potomci — braća i sestre ostavioca.
3. Treći nasledni red: babe i dede i njihovi potomci.
4. Vanbračni partner nije zakonski naslednik — može naslediti samo testamentom.

Testament i nužni deo

Testamentom ostavilac slobodno raspolaže imovinom, ali nužni naslednici (deca, supružnik, roditelji pod uslovima) imaju pravo na nužni deo — polovinu, odnosno trećinu onoga što bi dobili po zakonu. Nužni deo se mora zahtevati na ostavinskoj raspravi ili tužbom u roku od tri godine od proglašenja testamenta. U vrednost zaostavštine radi obračuna nužnog dela uračunavaju se i pokloni koje je ostavilac učinio za života.

Nasledna izjava

Na ročištu svaki naslednik daje naslednu izjavu: prihvata nasleđe, odriče ga se (u korist određenog naslednika ili uopšte) ili traži izdvajanje. Odricanje je neopozivo i obuhvata i potomke naslednika, osim ako se izričito odrekne samo u svoje ime. Ko se ne odazove pozivu, smatra se da je prihvatio nasleđe.

Dugovi ostavioca

Naslednik odgovara za dugove ostavioca — ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako su dugovi veći od imovine, odricanje od nasleđa je zaštita. Poverioci mogu tražiti odvajanje zaostavštine od imovine naslednika u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa.

Rešenje o nasleđivanju i šta posle

Beležnik donosi rešenje o nasleđivanju koje sadrži ko je naslednik i šta nasleđuje. Protiv rešenja se može izjaviti žalba sudu u roku od 15 dana. Ako među naslednicima ima spora o činjenicama (da li je testament valjan, da li poklon ulazi u zaostavštinu), beležnik prekida postupak i upućuje stranke na parnicu. Sa pravnosnažnim rešenjem naslednik upisuje nepokretnost u katastar i prijavljuje porez na nasleđe (prvi nasledni red je oslobođen).

Česta pitanja

Povezano

• Ugovor o poklonu i nužni deo
• Porodično pravo
• Građansko pravo

Proverio: advokat Luka Labus

Osnivač kancelarije Labus Law. Upisan u imenik Advokatske komore Vojvodine i na listu branilaca po službenoj dužnosti. Tekst je informativan i ne zamenjuje savet o konkretnom slučaju.